Gospojice, lipo dite

Sad se tiskaš u toj sobi s materon i troje braće: pusti sve to, zaudobi: sve ča nimaš, vrime dat će. Još si mlada i nevojna, ma je to za kratko vrime, a već pisma milopojna spominje tvoj stas i ime. Gospojice, lipo dite, nek' te stignu naše riči, u te zore ča te kite nek ti poju mladi tići. I nek blagi san umiva tvoje oči, tvoje lice; nek' od sriće sve zapiva, lipo dite, gospojice. Oli ne znaš i ne vidiš iza ventula i škura dok počivaš i dok sidiš da dohodi tvoja ura. A u kali klapa piva nike teple, stare kante pa se blagost noći sliva u te pisme ča se pante. Gospojice, lipo dite ča te san od svita ote, u tvon srcu sad su skrite sve jubavi, sve lipote. Noć nek' svitli i nek' teče po kušinu i niz lice; ruvinat ga ništa neće, lipo dite, gospojice.