Sonja

U beskrajnost pružila se stepa od snega Sibirskog prekrivena k'o stubovi pakleni strče brda željni cveta i sunašca draga I u kućici koju pritis'o je sneg sedi k'o sužanj jedan čovek bled i u groznici gleda avet strašnu muklo zvuči glas kroz noć tamnu Ref. Sonja, Sonja tvoju Crnu kosu bezbroj puta u snu ljubio sam ja zaboravit' te ne mogu cvete iz Volginih dolina Sonja k'o voda prolazi vreme beskonačna je ljubav moja čuj mi vapaj i uzdahe plačnog srca moga Sibirski sneg dok me prekri svog Nekad mi smo bili muž i žena ja voleo sam te k'o boga svog ni sanjao nisam da si mi neverna niti znadoh za dragana tvog Jednog dana videh kad te ljubi i ruka tvoja grlila ga tad tu prob'o sam ga ja posred grudi k'o ubicu vezaše me ljudi Ref.