Bez imena

Još mi dođe onaj davni bol koji pesme piše i još me uvek boli onaj san u kome si ti Još si samo uspomena trag ne zovi me, ne dolazi zauvek nestani zauvek tajna ostani Na zidovima hladi se tvoj smeh jastuk nema ruke na prozoru je uvenuo cvet jedini moj drug Od mojih suza nastala su mora i vetar od mojih uzdaha pobeći ću u san i živeću bez imena