Dalmatinska pismo moja

Odavno te lipšu nisan ćuja sve ti riči pizaju ka zlato, pivaš, oriš, o jubavi zboriš, ponosiš se imenon, i glason Štuješ povist, zemju roda moga, Uzoritu svak te sluša rado, Tepliš dušu, i lagodiš srcu, Intrigaješ, i staro, i mlado Pismo mora, kamena i škoja, Dalmatinska lipa pismo moja Prođi noćas pjacon, i kaleton, Zapivaj mi srcon, i dišpeton. Pismo moja, pismo Dalmacije, Uveja bi da mi tebe nije, Ti si moja radost i lipota, Zlatna nota - i kapja života! Otvori mi ponistre i škure, Da te slušan do u sitne ure Klapo moja pismon me usrići Narani mi dušu lipon riči.