Napokon

Ljubav dođe i ode pa tuguješ zbog nje. A kada imaš sve ne vidiš ništa i to je najgore. A mene u sreći raduju sitnice. Stvari koje dijelim, sa onim koga volim. A ti me sprijeći,stavi tuđe lice. Ako tako želiš, koga se ne bojim. Znam da svi smo bili prevareni, sami. Bezbroj puta u životu svom. Ali ja ne strahujem od koraka u tami. Sada imam tebe...napokon! Ti živi u strahu od sebe a ne postoji lijek. Kada ljubav digne ruke od tebe a jednom zauvijek. Mene u sreći raduju sitnice. Stvari koje dijelim sa onim koga volim. A ti me sprijeći, stavi tuđe lice. Ako tako želiš, koga se ne bojim. Znam da svi smo bili prevareni, sami. Bezbroj puta u životu svom. Ali ja ne strahujem od koraka u tami. Sada imam tebe...napokon!