Prazne su mi bele ruke

Ucila me moja nana pravilima svojih dana da ja moram biti smerna i ljubavi jednoj verna Nece, nano, svaki momak da napravi prvi korak mnogi stoje kao snase od cura se oni plase zato moram, nano, vesto da preduzmem sama nesto Ne znas, nano, moje muke prazne su mi bele ruke nemam momka da ga ljubim pa najlepse dane gubim Sad je, nano, novo vreme druge price, druge teme od samoce strah me hvata ostacu ti neudata