Pamuk

PROLAZI BEZ TEBE PRVA ZIMA SVAKA TVOJA SITNICA SUDBINU IMA ZBIJENI LJUDI KO GROZDOVI KROZ MAGLU VUKU SE KO VOZOVI TISINA NEGDE KUJE ZAVERU I ETO TE NIOTKUD TAMAN KAD TUGU ISPRATIM U NOVI ZAGRLJAJ SE USELIM DA ZAVOLIM TO SE NE USUDIM TO JE UZALUD KO PAMUK RUKE TVOJE NEZNE JOS PAMTIM KAD MI DODJES NEDELJOM NA MENI OSTARICE CEZNJE I TVOJI DODIRI SA POSVETOM PROLAZE NOCI IDU DANI ALI NIJEDAN VISE SATOBOM SNOVE KO CAMCE USIDRIM DA NE SANJAM TE DA SE NE MUCIM AL UVEK NADJE ME KO OSVETA TA TVOJA POSVETA