Detaljna biografija: Edgar Alan Po

Edgar Alan Po (1809–1849) bio je američki pisac, pesnik, urednik i književni kritičar, začetnik modernog detektivskog romana, pionir naučne fantastike i jedan od najvažnijih predstavnika američkog romantizma (posebno mračnog romantizma). Poova poezija i proza istražuju najmračnije kutke ljudske psihe – ludilo, smrt, strah, gubitak voljene žene i sablasnu lepotu propadanja. Njegovo stvaralaštvo izvršilo je ogroman uticaj na evropsku književnost, naročito na francuske simboliste (Šarl Bodler ga je smatrao svojim duhovnim bratom i preveo većinu njegovih dela).

Rani život i obrazovanje

Edgar Po je rođen 19. januara 1809. godine u Bostonu. Njegovi roditelji, putujući glumci, preminuli su pre nego što je napunio tri godine. Edgara je tada uzeo u svoju kuću Džon Alan, bogati trgovac duvanom iz Ričmonda u Virdžiniji. Iako ga Alanovi nikada nisu zvanično usvojili, Edgar je dobio ime Edgar Alan Po.

Deo detinjstva proveo je u Engleskoj, gde je stekao klasično obrazovanje. Kasnije upisuje Univerzitet u Virdžiniji, ali ga brzo napušta zbog kockarskih dugova koje njegov škrt i strog poočim Džon Alan nije želeo da plati. Sukob sa poočimom trajno je obeležio njegov život – ostao je bez nasledstva i bio prepušten samom sebi, boreći se sa stalnim finansijskim problemima i siromaštvom.

Književni rad i stvaralaštvo

Po počinje da objavljuje pesme anonimno. Njegova prva zbirka Tamerlan i druge pesme iz 1927. godine prošla je potpuno nezapaženo. Kako bi preživeo, prijavljuje se u vojsku, a potom kratko pohađa vojnu akademiju Vest Point, iz koje biva izbačen zbog neposlušnosti.

Okreće se novinarstvu i pisanju priča. Radio je kao urednik u raznim časopisima u Ričmondu, Filadelfiji i Njujorku. Njegova priča Ubistva u Ulici Morg (1841) smatra se prvim modernim detektivskim romanom u istoriji književnosti, a lik detektiva Ogista Dipena poslužio je kao model za kasnije likove poput Šerloka Holmsa. Pravu svetsku slavu donosi mu pesma Gavran objavljena 1845. godine, koja je postala književni fenomen i obezbedila mu mesto među velikanima svetske poezije.

Stil, motivi i teme

Poov pesnički svet je zvučan, mračan i matematički precizno konstruisan:

1. Muzikalnost i zvučni efekti: Po je smatrao da poezija mora biti muzika. Koristio je aliteracije, asonance, unutrašnje rime i refrene kako bi stvorio hipnotišuću atmosferu.

2. Smrt lepe žene: Za Poa je smrt prelepe žene bila najpoetičnija tema na svetu, što se vidi u pesmama Gavran, Anabel Li i Ulalum.

3. Mračna psihologija: Istraživanje straha, paranoje, prerane sahrane i krivice.

Najvažnija dela i zbirke

Njegov opus obuhvata poeziju, priče, eseje i jedan roman:

• Gavran i druge pesme (1845)
• Priče iz groze i mašte (kolekcija njegovih najboljih gotskih priča poput Pad kuće Ašera, Crna mačka, Izdajničko srce)
• Ubistva u ulici morg (detektivska priča)
• Filozofija kompozicije (čuveni esej u kojem objašnjava kako je matematički precizno konstruisao pesmu Gavran)

Zanimljivosti i anegdote

Po se oženio svojom rođakom Virdžinijom Klem kada je ona imala samo 13 godina. Njihov brak bio je pun nežnosti, ali i prožet tragedijom – Virdžinija je obolela od tuberkuloze i preminula nakon nekoliko godina teške bolesti. Njena smrt gurnula je Poa u duboku depresiju i alkoholizam.

Poova smrt ostala je jedna od najvećih misterija u istoriji književnosti. Pronađen je 3. oktobra 1849. godine na ulicama Baltimora u stanju teškog delirijuma, odeven u tuđu, prljavu odeću. Odveden je u bolnicu gde je preminuo 7. oktobra, ne uspevši da objasni šta mu se dogodilo. Njegove poslednje reči bile su: "Gospode, pomozi mojoj jadnoj duši". Teorije o njegovoj smrti kreću se od trovanja alkoholom i kolere, pa sve do ubistva i političke otmice.

Uticaj i nasleđe

Poov uticaj na celokupnu svetsku kulturu i umetnost je nemerljiv. On je direktno inspirisao francuske simboliste, čitav žanr gotske fantastike, moderne autore horora poput H. P. Lavkrafta i Stivena Kinga, kao i pionire detektivske fikcije poput Artura Konana Dojla. Njegova pesma Gavran je jedno od najviše citiranih i analiziranih dela u popularnoj kulturi, filmovima, stripovima i muzici. Poova estetska teorija o kratkoj priči i muzikalnosti poezije suštinski je promenila način na koji se danas piše i razume moderna književnost, čineći ga jednim od najvažnijih stubova svetske kulturne baštine.

Najpoznatije pesme

• Gavran: Legendarna poema o očajnom studentu koga u kasnoj noći posećuje zlokobni crni gavran, odgovarajući na sva njegova pitanja o izgubljenoj dragoj Lenori rečima: "Nikad više" (*Nevermore*).
• Anabel li: Prelepa, tužna balada o čistoj, detinjoj ljubavi koju čak ni smrt i anđeli na nebu ne mogu uništiti, posvećena njegovoj preminuloj supruzi Virdžiniji.
• Eldorado: Kratka i simbolična pesma o vitezu koji provodi ceo život tražeći mitski grad zlata Eldorado, shvatajući da se on nalazi van granica materijalnog sveta.
• Zvona: Izuzetno ritmična pesma koja kroz četiri strofe o različitim vrstama zvona (srebrna, zlatna, bronzana i gvozdena) simbolizuje četiri faze ljudskog života – od detinjstva do smrti.